Nigdi ko u nas
Svak svakoga zna
I svak svakoga pozdravlja
Ajmo na kavu
Priko ulice se prijateljski poznanici dozivaju
Rukuju se zezaju
Radost susrita ne skrivaju
Uz kavu i novine prilistaju
Neke naslove prokomentiraju
O sportu i politici više
Ali i u rubriku o kulturi zaviriše
Pričaju glasno, smiju se glasnije
Neko im se pridruži kasnije
I krug se širi
A vitrić iza vrata piri
Unda bace koju lokalnu šalu
Veliku ili malu
U nas se svačija dica prid kućom igraju
Trče za loptom, grajaju
I u parku se igraju dica
Iz zgrade i druga
Sunce grije
Vitar donosi miris juga
Kući za ručak raštika miriše
Za večeru mogu i pole sa sirom i slaninom
Nisu kumpiri rodili ove godine kažu
Ali ima za našu kuću
Kad je ručak ili večera
Uvik ostane, količine se ne važu
Nego idu do mile volje
I materi beside kako je danas
Raštika ispala još bolje
Kaže se-ako ne osta ne bi dosta
Eto, i u svitu sam bila
Ali se ovde vratila
Ža mi nije
Ovde se isan više smije
Zna se kazat u nas
Ćuko laje a reži pas
Što mačka koti to miša lovi
A ono što ne želiš čut
Na jedno uvo uliđe, na drugo izađe
Nešto se uvik i radi
Iako odu neki mladi
I nije ovde neka plaća
Jopet dica se žene i udaju
Kad zagusti tu su mater i ćaća
Za svatove i za dicu svak ima para
A o unučadi se svaki dan razgovara
Uvik se napomene
Uzdaj se u se i u svoje kljuse
Pamte se i dani sivi, ali
Kako bilo da bilo ovde se ipak ko čovik živi
MILJENKA KOŠTRO
Komentiraj!
Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu od spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.