Keti je došla na selo kod bake Luce koja ima osamdeset i koju, ali je još vitalna za svoje godine. Baka ju je dočekala pod odrinom, ispred kuće. Zagrlila ju je i poljubila u čelo. Bakina radost je bila neizmjerna, ali generacijska mimoilaženja neizbježna. Keti ove godine završava frizersku školu.
-Sunce babino šta si mi naresla. Samo te cipale, belaj ji odnijo? Polomićeš noge u njima. Aj tamo u odnik pa se priobuj u babine zepe da ti se noge odmore.
-Bako, navikla sam. To je sad u modi. Nosim ja i veću petu.
-A i ta suknjica ti kratka. I majica uska, vidi ti se pupak. Sve si priresla. Dadni to mlađoj sestri. Ozepst ćeš taka, napola gola.
-Oh, bako, bako!
-A da ti baba da zeru para od penzije, ako nimaš, pa da kupiš malo više postava, da ti kuma Manda sašije kotulu do ispod kolina. Lipo ona šije.
-Ha ha ha, nije mi pedeset godina. Ni mater mi ne nosi takvu.
-Što nije i ona došla? Vidi li ona kako joj je oskudno, bidno dite odiveno?
-Ona radi. Nisam je vidjela ima dva dana.
Ušle su u kuću i sjele za stol. Baka nije skidala pogled s unuke. Nastavile su razgovarati.
-Poslidnji put kad si dolazila kosa ti je, meščinji, bila kratka i crna, a sad duga i crljena. Prije li nareste?
-To su umetci. Učim za frizerke. Svaki mjesec mijenjam boju kose.
-Jezus ujmisusovo! Prikriži se baka Luca. Dite babino, i nokti su ti veliki. Oće li baba donit makaze pa ji zeru skratit.
-To su umjetni nokti. Nalakirani su. To puno košta.
-A di su tvoji? Nije ti ji pojila kakva kiselina?
-Nije bako. Sve moje prijateljice imaju umjetne nokte. To je moderno.
-Sinko moj i gubice ti otekle. Da te nije ujla čela ili osa? Baku tište mnoge brige.
-Nije. Povećala sam i usne. Sada bolje izgledaju. I zube sam izbijelila.
-Bidno dite, ima li na tebi išta tvoje?
-Aha ha ha! I trepavice su mi umjetne. Sad možeš kod kozmetičarke naručit lice iz kataloga, po želji.
-Sve tuđe. Bože sačuvaj! Bože sačuvaj! Diš to činit, bidna ti ja. Cvitiću babin, znaš li da u gradu, kako beside, ima i te droge. Čuvaj se, grad je opasan.
-Nije bako. Dobro se snalazim. Imam svoje cake. Dok je razgovarala, tipkala je i po mobitelu.
-Priseli se ti, dite, ovde na selo, babi Luci. Ovdi je sve mirno. Digot se napije komšo Milan pa zeru galami i to je sve, a u gradu iljadu belaja. De ti, bona, pripovidi svojoj babi imaš li momka? Moreš svojoj babi sve kazat.
-Nemam. Imala sam Sakija, pa Lukasa, pa Zoku, ali sam svatri otpilila.
-Toliko se uređivala i jopet nimaš momka. Ja se nisan nikad toliko uređivala pa mi moj pokojni Mate uvik besidijo kako san lipa i kršna. Počešljaj se, spleti pletenicu, ladnon vodon se umij i gotovo. Rano moja ljuta, da mi je kojon srićon moj Mate i sad živ. Eeeee, bidna ova današnja mladost, šta će od nje bit?
-Šta će mi momak, bolje mi je solo. Bako, sada je sve drukčije.
-Bona, nimoj minjat momke ko košulje. Zamiri jednoga i udaj se. Ja san cili život imala samo svoga Matu, laka mu crna zemlja.
-Ha ha ha, samo jednoga?! Tražim bogata da mu trošim novce i da mi otvori najmoderniji frizerski i kozmetički salon. Uz to, još će mi morat kupit i novi auto. Ironična je Keti. Bako, budi bez brige, vladam situacijom, dodaje.
-Ne besidi tako! Pamet u glavu, sinko, i Boga na pomoć. I pristani više buljit u tu kutiju. Uvik triba imat miru i berićet. U svemu.
-Aha.
-Vrizerka? A, mesliđane babin, jesi li mogla bit provesorica ili kuvarica?
-Frizerke i kozmetičarke više zarađuju nego profesorice i doktorice. A kutiju držim uza se i dok spavam.
-Belaj ti odnijo pare, one su išestile svit. A i te kutije… E moja Keti, mogli su ti i ime dat Kata po svetoj Kati, ili Luca po svetoj Luci i meni. Kakvo je to ime, Keti? Prosti Bože, koda je manjkalo lipi naši imena.
-Luca i Kata su staromodna imena. Keti je moderno, svjetsko.
-Bidno moje dite, nije da te kudin, ali i te oči su ti čudne. Obrve ti nikako otišle u čelo. Meščinji da ti prija nisu bile take?
-Obrve sam počupala pa ih nacrtala olovkom. I to je sad moderno. Sve za ljepotu.
-Šta mi ta prokleti grad učini od diteta? Aj ti, sunce babino, budi ono što jesi. Baba će ti dat, od penzije, zericu para, da skineš te tuđe stvari sa svoga tila. Bona, Bog ti je sve lipo da. Poslušaj svoju babu Lucu.
-Bako, želim bit moderna i lijepa. Kako ti sve vidiš i čuješ, a govorila si da ne vidiš i ne čuješ?
-Sinko, nisan skros gluva ni slipa. Mom iskustvu i mojoj sidoj ćiverici dosta pola oka.
-Očito.
-Eeee, kako si mi prija bila lipa i kršna. Sad, koda si pošla u mačkare, cila umitna. Belaj mu prste odnijo ko izmisli sve te budalašćine. Ama, nekako si vrlo mršava. Ajde da ti baba ulije šolju lipa, vriška, domaćeg mlika. Jutros mi Ruža donila čim je pomuzla kravu. I kruv san ispekla. Odrizaću ti krajac. Lip je.
-Na dijeti sam. Šta će mi mlijeko, masno je, a od kruha se deblja. Imaš li coca cole? Da bar te krave umjesto mlijeka daju coca colu, ili ledeni čaj, nešto bi vrijedile.
-De, ne joguni se. Eee, lipa stara vrimena. Ovo je doša neki manit vakat. Dite ne će kruva i mlika, a bi te otrovne kole? Bože obrani ovu mladost od ovi ludosti i napasti.
-Hajde bako, napravila bi selfi s tobom, pa ću nas stavit na facebook. To će bit fensi. Keti vadi mobitel iz torbe gdje ga je prije koju sekundu spremila. Još se pohvali baki kako joj je tata kupio najnoviji model.
-Besidi bona po naški, ništa te ne razumin. Baka Luca, zbunjena, vadi krunicu iz džepa, prikriži se i poče moliti. Keti je zazvonio mobitel. Izišla je u dvorište razgovarati. Izlazeći, nije propustila pogledati se u zrcalo, koje je bilo obješeno o zid u hodniku.
-O nebesa, kud iđe ovi svit? Niko nikoga više ne razumi. Ja, jašta, živit se mora. Baka je uzdahnula, zabrinutim pogledom gledajuć za unukom. Nastavila je moliti.
-Očinaš koji jesi na nebesin….Mogla san i šutit. Meščinji nima vajde ovoj mladosti besidit? Vazda bulje u nu kutiju. Neznan šta u njoj vide. Štaš? Ništa.
-Jopet, neka meni moje Keti. Bože joj lipo zdravlje i veselje. Još da dočekan da se uda, pa mogu i umrit, dodala je između Očenaša. Suza se spustila niz bakino naborano lice.
Miljenka Koštro
