– Imam 40 unučadi, 66 praunučadi i četvero, kako mi to kažemo, bijelih pčela, odnosno čukununučadi – kaže Ljubica.
Za pokojnog Marka udala se davne 1949. godine.
– Ja sam mislila, kad moj Marko ode, i ja ću brzo, ali eto, produžila sam 28 godina. A nisam se molila Bogu da on ide prvi, niti da ja ostanem – počinje priču Ljubica.
Žene danas, veli, mnogo bolje žive, a i muževi ih mnogo bolje paze.
– Sad gospodstvo spava, legne kad hoće, ustane kad hoće, a mi smo morali u tri sata ujutro dizati se, ići raditi pa onda kasnije opet drugom ići raditi za dnevnicu. I opet se zadovoljno bilo. Ali, gore je ženama prije bilo, svak’ ti bio tutor, udariti, zagalamiti, a sad, ako udariš, ona ode, neće te ni slušati. U jednu ruku, bolje je sad. Muževi bolje paze svoje žene. A ne kao prije, nisu imali vremena niti mrziti ih ni voljeti – kaže baka za Dnevni avaz.
Dodaje, ipak, i kako nije sve idealno s obzirom na to da se, za razliku do prijašnjih vremena, ne rađa toliko djece. Zašto, Ljubica ima odgovor.
– Ne rađaju djecu zato što hoće da su svoj gospodar, a ja sam bila svezana za svoju djecu. Eto, zato ne rađaju mnogo djece. Prije se manje imalo, ali se bilo zadovoljno. Danas se sve pogospodilo, a svijet je nezadovoljan – dodaje.
Usprkos svemu, kaže, ne bi mijenjala život s današnjim ženama.
– Ne bih se mijenjala, volim ja svoje odstojanje. Sad se modiraju, hoće ovo, hoće ono… Kod nas je bilo što imaš, otkaš, predeš i obučeš to što si ispreo. Ustaneš iza pola noći da možeš da se nagizdaš, a danas malo parica i nagizdaš se – govori Ljubica.
U njeno doba se, kaže, za Dan žena nije ni znalo.
– Kakva slava, nije se ni znalo. Leti, radi, nisi imao kad čestito se ni nedjeljom odmoriti – kaže Ljubica.
Na pitanje što bi ženama poručila za 8. ožujak, kaže:
– Šta ću im poručiti kad su one pametnije nego ja. One idu slaviti, a ja samo čula za 8. ožujak.
Dnevnik.ba
